patnju i bol osećaju svi
od neuzvraćene ljubavi životi su im zli
u unakaĹľenu decu, izrastaju sad
dok hodaju ulicama, širi se smrad.

sa iglom u ruci, prslih vena
oni su deca frigidnih Ĺľena.
oÄŤeva drskih, lica bez smeha
padaju u oÄŤaj, u gradu punom greha

mozgova praznih, razbijaju
svakog dana ubijaju
kradu, unose strah u vladu
poremećenu čeljad vrbuju mladu.

trula kuća je njihova baraka
Ĺľivi Ĺľivot tek od sumraka
puno groblje njihovih raka
Ĺľivela anarhija, anarhija sada.